Promene metoda ocene obuke

Restrukturiranje organizacija i reinženjering poslovnih procesa stvaraju nove zahteve pred procesom obuke službenika. Dolazi do pomeranja od obuke pojedinaca ka ostvarivanju organizacionih ciljeva. Ove promene traže nov način ocene efekta obuke.

Očekivanja organizacije od obuke se dramatično menjaju. Najočevidnija promena je u energičnoj proveri cene obuke bazirane na povratku investicije (ROI - Return of Investment) i uticaju na organizaciju. Ova promena je uzrokovana porastom konkurencije na svetskom tržištu i rezultujućim promenama organizacione strukture, koja daje ravnije, tanje i administrativno jevtinije centre troškova.

Dodatno, od izvođača obuke se traži da učine više i preuzmu važnu ulogu u strategiji organizacije. Svojstvo da se stvara i primenjuje znanje je komparativna prednost i izvor novih proizvoda, servisa i dobiti

I sama priroda obuke je podložna transformaciji. Predavači više nemaju privilegovanu poziciju "onih-koji-znaju-sve". Grupe koje se obučavaju često sadrže pojedince koji dublje poznaju, imaju više iskustva u primeni, ili više vremena da se bave određenom temom. Predavači tako postaju pomagači učenja i vodiči do dostupnog znanja umesto kontekst eksperata koji sa sobom donose informacije u salu za obuku. Predavači više "ne poseduju" znanje. Umesto toga, oni sintetišu i obezbeđuju resurse za klijente koji takođe imaju pristup znanju.

Kako se cilj obuke pomerio od zadovoljstva polaznika do unapređenja perfomanse organizacije i sama definicija korisnika se proširila. Među korisnicima su i dalje polaznici obuke, i njihova ocena je važan faktor za stalno unapređivanje i nov kvalitet, me]utim i služba polaznika i organizacija u celini su nov deo klijent sistema. Obuka se izvodi da reši poslovne probleme u službama i da pozitivni uticaj na organizaciju.
 

Dosadašnji modeli ocene obuke

Promene u okviru poslovnih okruženja rezultuju pojačanim pritiskom na predavače da prikažu svoju vrednost. Da li dobro rade? Kakav je njihov uticaj na naš posao? Postoji li jevtiniji način da se to uradi? Gde nastaje dodatna vrednost? Kakav je uticaj na našu profitabilnost?

Dosadašnji modeli za ocenu obuke postavlja slična pitanja i nivoe ocenjivanja (Donald Kirkpatrick, 1975.):

• Nivo 1 - Efektivnost koju ocenjuje polaznik

• Nivo 2 - Izmerena ocena učenja

• Nivo 3 - Uočena perfomansa

• Nivo 4 - Uticaj na poslovanje

Noviji radovi iz ove oblasti iznose sledeće stavove:

• Procena treba da ide dalje od Nivoa 4 i usmeri se ka realnom merenju povratka investicije.s

• Potrebno je da predavači u smislu uticaja na poslovanje postanu "konsultanti perfomanse" i da se smanji utisak obuke kao intervencije.

Nov način gledanja na ocenu obuke

Međutim, ovi pristupi ne sadrže izbor. Podaci sa Nivoa 1 su i dalje potrebni kao povratna informacija predavačima. Ocene sa Nivoa 2 su verovatno najmanje važne u današnjim poslovnim sistemima. Ocena sa Nivoa 3 je važna i polaznicima i njihovim službama. Uočena, individualna perfomansa sa Nivoa 3 je rešenje samo u slučajevima kada je individualna perfomasa rešenje poslovnog problema. Ocena sa Nivoa 4 - uticaj na poslovanje - pruža najvažnije podatke službama i ogranizaciji.

Pri oceni efekta obuke važno je da se primene svi navedeni koncepti i ocenjivanje vrši na više nivoa. Ovi nivoi trebaju da izmere uspeh polaznika u vršenju svojih poslovnih zadataka:

1. Zadovoljstvo korisnika. Procena zadovoljstva korisnika može biti više dimenziono iz dva razloga. Prvo, definicija obuke je proširena i obuhvata rukovodioca službe polaznika, službu i organizaciju - ne samo polaznika u učionici. Drugo, mi merimo opažaj kvaliteta, ubedljivost i vrednost. Ova informacija je kritična za stalno unaprađenje.

2. Uticaj na poslovne probleme. Ovaj nivo je obično najvažniji rukovodiocu službe. On daje odgovor na pitanje "Da li je obuka dala pozitivni uticaj na problem koji imam?". Sa rukovodiocem službe radite na postavljanju poslovnog problema, a ne šta treba da se uči, ili ko i kada ide na obuku. Ovaj nivo procene uspeha obuke upućuje predavača da na obuku gleda i kao na jedan od puteva za rešenje poslovnih problema.

3. Povratak investicije. Predavači više namaju izbora - moraju da prikažu efekat svog rada na profitabilnost današnjih sistema. Ovo važi za svaku službu organizacije. Iako se dugo smatralo da nije moguće, mnoge organizacije sada mere povratak investicije u obuku.

Rekli smo da se od predavača traži više i da se sreću sa proširenom definicijom "korisnika". Ove promene, uz promene konteksta organizacije prave nove uloge, ali i nove prilike i mogućnosti za obuku.